Odgovoran rad kompanija kao alat za senzaciju i uspeh medija 

Poslednjih nedelja neretko, javnost se preko mnogobrojnih elektronskih medijskih portala, po principu copy-paste, susrela s naslovima: Hitno se povlači poznati traktor sa tržišta Srbije! , Problem s kočnicama, Povlači se traktor Steyr sa tržišta Srbije, rizik od povreda, Povlači se traktor sa tržišta Srbije: Otkriven ozbiljan problem sa kočnicama, evo šta se savetuje, Povlači se traktor “Kubota” sa tržišta Srbije, OPASNO! Hitno se povlači popularni traktor, ministarstvo izdalo upozorenje…

Ovakvi naslovi privlače pažnju javnosti i dovode javnost u zabludu u odnosu na stvarnu situaciju, a malo koji čitalac, nažalost i obrati pažnju na tekst koji se nalazi  u okviru naslova, pa ostaje utisak da se desilo nešto „strašno“, da je situacija veoma dramatična i opasna po korisnike, narušava se ugled kako kompanije-proizvođača tako i zastupnika na domaćem tržištu, a realna situacija je sasvim drugačija i pokazuje odgovorno ponašanje kompanije i brigu o korisniku. Neretko ovakvi naslovi navode korisnike trakotra koji su predmet naslova, na misao da će dobiti novi traktor, a da ne spominjemo za stah korisnika za sopstvenu bezbednost.

Naime, u toku eksploatacije, u ovom slučaju traktora, proizvođač uvidi neke stvari, neku pojavu. Na osnovu toga kompanija kao odgovorna, sprovodi određene akcije kako bi sprečila potencijalno ugrožavanje bezbednosti korisnika ili pak sprečila pojavu daljih kvarova (defekta) na mašini. Tada, u zavisnosti od stepena rizika, kompanije obaveštavaju korisnike, u ovom slučaju traktora (određene serije, određenih modela proizvedenih u određenom vremenskom periodu) o situaciji i u određenom roku, u odnosu na stepen rizika, kompanije o sopstvenom trošku sprovode akcije kako bi se uklonio rizik i sprečile potencijalne pojave. Tako se u nekim slučajevima korisnici obaveštavaju odmah i u kratkom roku se otklanja problem, dok se u drugim slučajevima propisana akcija-mera sprovodi prilikom dolaska na sledeći servis.

U ovom slučaju se ne radi o „Povlačenju traktora sa tržišta Srbije“, niti korisnik ima razloga za zabrinutost. Svaki korisnik traktora koji su predmet akcije, biva obavešten o situaciji i u skladu sa njom preduzimaju se određene radnje na traktoru, u roku i na način koji je odredio proizvođač.

Neprihvatljivo je u svakom slučaju da se u javnosti pojavljuju informacije s strogim upozerenjima,  pogotovo u slučajevima kada su akcije već sprovedene i urađene.

Poslovno udruženje uvoznika i izvoznika poljoprivredne mehanizacije stoga mole medije da ubuduće ne iskorišćavaju informacije o akcijama koje se sprovode na određenim mašinama od strane pre svega odgovornih kompanija kako bi povećali svoj publicitet senzacionalističkim naslovima koji nemaju nikakve osnove da se nađu u javnosti. U suprotnom članice PU AMI koji su zastupnici brendova koji su predmet naslova će u buduće primeniti pravne alate zbog narušavanja ugleda u javnosti. Poslovno udruženje A.M.I Novi Sad, kao i njegove članice, uvek stoje medijima na raspolaganju za pružanje potrebnih informacija koje će javnosti biti prenesene na objektivan, jedino prihvatljiv način.

Kompanije koje se odgovorno ponašaju prema svojim korisnicima svakako ne zaslužuju da se na ovaj način ruši njihov ugled u javnosti.

Marija Antanasković,

generalni sekretar A.M.I. Novi Sad

Značajan pad zabeležen je u uvozu kombajna. Podaci ukazuju da smo u godini za nama uvezli 58 novih i 262 polovnih žitnih kombajna. S obzirom na to da je u 2023. uvezeno novih 94, to ukazuje na pad u uvozu od 38,3%. Za razliku od žitnih broj kombajna za repu kao i silažnih se udvostručio. Odnosno u 2024. je uvezeno po dve ove mašine, a u 2023. smo imali po jednu.

I kod trakotra je uočen pad u uvozu kako novih tako i polovnih. U 2024. smo uvezli 2.144 nova i 973 polovna traktora, a u 2023. novih 2.677 i polovnih 1.447. Na osnovu ovih podataka zaključuje se da je zabeležen pad u uvozu novih traktora od 19.88%, ali ako se pogleda uvoz traktora proizvođača iz SAD, EU, Japana, Južne Koreje pad uvoza je daleko izraženiji. Naime, u 2023. ukupno je traktora ovih proizvođača uvezeno 1.073, a u prethodnoj godini 548 što je pad od 48,93%. Kada je reč o ovim traktorima John Deere je i dalje zauzeo lidersku poziciju sa 93 komada, a prate ga Deutz Fahr 68, Case IH 62, New Holland 59, Claas 39, Landini 31, Steyr 28, Kioti 16, Valtra 15, Kubota 14, Antonio Carraro 13, Goldoni 10 i Fendt i Massey Ferguson po 10 komada.

U 2023. slika o uvozu traktora je izgledala znanto drugačije. Tako je uvezeno i ocarinjeno 233 John Deere traktora, Claas 134, Case IH 124, Deutz Fahr 104, Steyr 81, New Holland i McCormick po 66, Lamborghini 53, Landini 47, Antonio Carraro 40, Valtra 37, Kubota i Goldoni po 19, Fendt 13 i Massey Ferguson 8.

Ovi podaci jasno ukazuju da je u 2024. dominirao uvoz traktora iz Kine, Indije, Belorusije, Turske, među kojima je od 1.596 njih 992 namenjeno za industrijsku montažu. Zbirno, ukupno po brendovima lider mešu ovim traktorima je Lovol sa 424 komada, a slede IMT 336, Belarus 225, YTO 170, Solis 116, Mahindra 92, Basak 42 i ostali. Na osnovu podataka o uvozu uočeno je i prisustvo novih brendova koji dolaze iz Kine: Fotrak, FMWORD, Zoomlion, ChangFA.

I kada je reč o uvozu telehendlera uočen je pad, a broj je pao sa 122 u 2023. na 81 u 2024, odnosno ostvaren je pad od 33,61%.

I priključne mašine su se manje uvozile u godini za nama u odnosu na 2023. Tako je ukupno uvezeno plugova 361 (450), prskalica i atomizera 968 (1.613), sejalica 297 (446), rasipača 969 (1.548). I broj uvezenih novih trakotrskih prikolica je bio manji u 2024. Tako je u 2023. uvezeno 454 prikolice, a u 2024. 389 prikolica što je pad od 14,32%.

Sva zainteresovana fizička lica mogu da podnesu zahtev Agenciji za bezbednost saobraćaja, koji treba da sadrži: potvrdu da je fizičko lice izmirilo sve obaveze po osnovu poreza na imovinu, jednu fotografiju (prednja strana) traktora za koji se dodeljuje zaštitni ram i kopiju saobraćajne dozole, tj da je bar jednom registrovan.

Za sve dodatne informacije zainteresovana lica mogu kontaktirati Agenciju za bezbednost saobraćaja na  imejl adresu:  subvencijaram@abs.gov.rs ili na broj telefona: 011/301-4442. Rok za prijavu do 30. 11. 2022. godine.

• Odluku o privremenim merama za banke u cilju adekvatnog upravljanja kreditnim rizikom u portfoliju poljoprivrednih kredita u uslovima otežane poljoprivredne proizvodnje; i
• Odluku o privremenim merama za davaoce lizinga u cilju adekvatnog upravljanja kreditnim rizikom u portfoliju plasmana po osnovu lizinga poljoprivrednih mašina i opreme u uslovima otežane poljoprivredne proizvodnje.

Navedenim propisima dužnicima banke i davalaca finansijskog lizinga iz oblasti poljoprivrede omogućen je reprogram postojećih obaveza, što znači da se ti dužnici mogu opredeliti da im se izmirivanje obaveza po osnovu glavnice odloži u periodu od najmanje šest do 12 meseci, a u zavisnosti od sopstvenog izbora trajanja grejs perioda u okviru reprograma. Rok otplate kredita odnosno ugovora o lizingu u tom slučaju se produžava tako da iznos anuiteta (periodične obaveze koja bi se plaćala po isteku grejs perioda) utvrđen u momentu odobravanja reprograma ne bude veći od iznosa pre primene reprograma, a u toku trajanja grejs perioda dužnici će plaćati isključivo ugovorenu kamatu.

Reprogram je omogućen poljoprivrednicima koji su upisani u registar poljoprivrednih gazdinstava u smislu zakona kojim se uređuju poljoprivreda i ruralni razvoj:

• fizičkom licu koje je nosilac komercijalnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva u smislu zakona kojim se uređuje poljoprivreda i ruralni razvoj;
• preduzetniku;
• pravnom licu, i to:
  • zemljoradničkoj zadruzi s najmanje pet članova zadruge koji su upisani u Registar kao nosioci ili članovi pet različitih poljoprivrednih gazdinstava upisanih u Registar,
  • drugom pravnom licu razvrstanom u mikro ili malo pravno lice u skladu sa zakonom kojim se uređuje računovodstvo.

S obzirom na nameru da se podrže dužnici koji su najviše pogođeni aktuelnom situacijom otežanih uslova poljoprivredne proizvodnje, pravo na reprogram ostvarivaće dužnici koji na dan 31. maja 2022. godine: nisu u docnji dužoj od 90 dana po bilo kojoj obavezi prema banci odnosno davaocu lizinga na koju se reprogram primenjuje, pri čemu nisu u statusu neizmirenja obaveza u toj banci, te se njegova potraživanja ne smatraju problematičnim kreditom odnosno problematičnim potraživanjem u smislu propisa Narodne banke Srbije.

Zahtev za reprogram dužnik može podneti banci odnosno davaocu lizinga u poslovnim prostorijama banke/davaoca lizinga, elektronskim putem ili poštom, do 30. aprila 2023. godine. Detaljnije informacije u vezi s primenom ovih olakšica, a koje uključuju i reprezentativni primer, banke su dužne da objave na početnoj strani svoje internet prezentacije i u svojim poslovnim prostorijama – u roku od pet radnih dana od dana stupanja na snagu ove odluke. Banke odobravaju reprogram dužniku u roku od 30 dana od dana prijema zahteva.

Konkretan model olakšica pažljivo je odmeren nakon intenzivne komunikacije Narodne banke Srbije s Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, kao i s poslovnim bankama, i predstavlja najoptimalnije rešenje za prevazilaženje potencijalnih poteškoća u otplati obaveza dužnika poljoprivrednika koji su pogođeni aktuelnom situacijom. Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede izrazilo je spremnost da u okvirima svojih nadležnosti, između ostalog i prilagođavanjem postojećih programa podrške i subvencija poljoprivrednih kredita, podrži realizaciju donetih mera.

Narodna banka Srbije očekuje od banaka, kao i potencijalnih korisnika ovih regulatornih mogućnosti, da na odgovoran i transparentan način postupaju prilikom njihove primene, posebno imajući u vidu značaj koji poljoprivredni proizvođači imaju za celokupan privredni sistem, ali i značaj koji banke imaju za finansiranje njihovog razvoja.

Kabinet guvernera NBS

Obuhvaćeni su sektori mleka, mesa, voća i povrća, ostalih useva (određene vrste žitarica i industrijskog bilja), grožđa i jaja.

Predmet Javnog poziva su investicije u fizičku imovinu i prihvatljivi troškovi u nabavku novog traktora, sa standardnim delovima, uređajima i opremom za izvođenje poljoprivrednih radova, uključujući pripadajuću traktorsku kabinu.

Snaga traktora čija se nabavka subvencioniše iz IPARD sredstava zavisi od sektora ulaganja i obima proizvodnje. Na primer, ako se neko bavi voćarstvom i ima od 2 do 10 hektara prijavljenih površina pod zasadom, moći će da nabavi traktor snage do 60 kW. Jači traktor, do 80 kW, moći će da nabavi ako ima veće površine, između 10 i 50 ha.

Traktor može biti vrste T1 do T5 ili S1 do S5 u smislu posebnog propisa koji uređuje podelu motornih i priključnih vozila i tehničke uslove za vozila u saobraćaju na putevima i treba da ispunjava uslove u oblasti zaštite životne sredine uređene propisima Evropske unije u ovoj oblasti, a sa kojima su usklađeni propisi Republike Srbije.

Ovim pozivom obezbeđena su sredstva u visini od 1,35 milijardi dinara, u skladu sa Pravilnikom i posebnim propisom koji uređuje raspodelu podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju.

Detaljan tekst Javnog poziva možete preuzeti na internet stranici Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede http://www.minpolj.gov.rs, kao i internet stranici Uprave za agrarna plaćanja http://uap.gov.rs/javni-pozivi-ipard/

Informacije u vezi raspisanog Javnog poziva dostupne su na telefon Info-centra Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede: 011/260-79-60 ili 011/260-79-61, kao i kontakt centra Uprave za agrarna plaćanja: 011/30-20-100 ili 011/30-20-101, svakog radnog dana od 7:30 do 15:30 časova.

Podsticaji Javnog poziva koji se odnosi na biljnu proizvodnju obuhvataju investicije u nabavku novih mašina i opreme za primarnu proizvodnju biljnih kultura u zaštićenom prostoru, primarnu proizvodnju voća i grožđa, proizvodnju povrća, cveća, aromatičnog i lekovitog bilja, ubiranje voća, grožđa, povrća, cveća, aromatičnog i lekovitog bilja, primarnu proizvodnju žitarica, industrijskog i krmnog bilja, obradu zemljišta, zaštitu biljaka od bolesti, korova i štetočina, prihranjivanje/đubrenje, berbu i transport primarnih poljoprivrednih proizvoda i navodnjavanje biljnih kultura.

Javni poziv koji se odnosi na podsticaje za investicije stočarstvo odnosi se na sredstva koja su utrošena u nabavku novih mašina i opreme za pripremu, distribuciju i skladištenje koncentrovane i kabaste stočne hrane; za manipulaciju i distribuciju čvrstog, polutečnog i tečnog stajnjaka; za zaštitu dobrobiti životinja; za vaganje, usmeravanje i obuzdavanje životinja; za proizvodnju konzumnih kokošijih jaja; za pčelarstvo, mužu i držanje, odgoj i tov živine.

Pravo na podsticaje ostvaruje podnosilac, koji je između ostalog, u potpunosti realizovalo investicije za koje podnosi zahtev u periodu od 1. januara 2021. godine, a najkasnije do dana podnošenja zahteva za ostvarivanje prava na podsticaje.

Postupak za ostvarivanje prava na podsticaje pokreće se podnošenjem Zahteva za ostvarivanje prava na podsticaje u periodu od 1. januara do 28. februara 2022. godine preko Pisarnice republičkih organa uprave u Beogradu, ulica Nemanjina broj 22-26, Beograd, ili poštom na adresu: Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede – Uprava za agrarna plaćanja, Bulevar kralja Aleksandra br. 84, 11050 Beograd.

Podsticaji se utvrđuju u iznosu od 50% od vrednosti realizovane prihvatljive investicije umanjene za iznos sredstava na ime poreza na dodatu vrednost, odnosno u iznosu od 65% od ove vrednosti u području sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi,

Najviši ukupni iznos podsticaja koji korisnik podsticaja može da ostvari u skladu sa ovim Javnim pozivom je 800.000 dinara.

Informacije u vezi raspisanog Javnog poziva dostupne su na telefone Info-centra Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede: 011/260-79-60 ili 011/260-79-61, kao i Kontakt centra Uprave za agrarna plaćanja 011/30-20-100 ili 011/30-20-101, svakog radnog dana od 7:30 do 15:30 časova.

Projekti će biti odobravani u skladu sa Konačnom rang listom i raspoloživim finansijskim sredstvima, nakon administrativne i terenske kontrole ipunjenosti uslova. Po ovom Javnom pozivu opredeljena su sredstva u iznosu od 6.460.900.000  dinara, a visina podsticaja iznosi od 60 odsto do 70 odsto prihvatljivih troškova investicije, u zavisnosti od toga da li je podnosilac mladi poljoprivrednik i da li se poljoprivredno gazdinstvo nalazi u planinskom području.

Iznosi podsticaja koje korisnik može da ostvari u sektorima voća, povrća, ostalih useva, grožđa i jaja mogu biti od 5.000 do 700.000 evra, a za sektore mleka i mesa od 5.000 do 1.000.000 evra.

Šesti javni poziv u okviru Mere 1, kojim su obuhvaćene investicije u izgradnju objekata, nabavku nove opreme, mašina i mehanizacije, uključujući podizanje zasada voća i grožđa,  raspisan je 21.juna 2021. godine.

Konačnu rang listu možete videti u produžetku teksta klikom na link: rang-lista_m1p6

Predmet ovog Javnog poziva su investicije u fizičku imovinu i prihvatljivi troškovi u vezi sa izgradnjom, kao i nabavkom nove opreme, mašina i mehanizacije (osim investicija u nabavku novih traktora), uključujući podizanje zasada voća, povrća i grožđa. Obuhvaćeni su sektori mleka, mesa, voća i povrća, ostalih useva (određene vrste žitarica i industrijskog bilja), grožđa i jaja.

Po ovom Javnom pozivu opredeljena su sredstva u iznosu od 6.460.900.000 dinara, a visina podsticaja iznosi od 60 odsto do 70 odsto prihvatljivih troškova investicije, u zavisnosti od toga da li je podnosilac mladi poljoprivrednik i da li se poljoprivredno gazdinstvo nalazi u planinskom području.

Iznosi podsticaja koje korisnik može da ostvari u sektorima voća, povrća, ostalih useva, grožđa i jaja mogu biti od 5.000 do 700.000 evra, a za sektore mleka i mesa od 5.000 do 1.000.000 evra.

Detaljan tekst Javnog poziva, pravilnik i prateći prilozi, dostupni su na internet stranici Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede http://www.minpolj.gov.rs, kao i internet stranici Uprave za agrarna plaćanja http://uap.gov.rs/javni-pozivi-ipard/

Informacije u vezi raspisanog Javnog poziva mogu se dobiti i putem telefona, pozivanjem Info-centra Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede 011/2607960; 2607961, kao i kontakt centra Uprave za agrarna plaćanja 011/3020100; 3020101, 31 07 013  svakog radnog dana od 7:30 do 15:30 časova.

  Tekst Javnog poziva

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede sa Svetskom bankom počelo je projekat dodele bespovratnih sredstava malim poljoprivrednim gazdinstvima i preduzećima ali i modernizaciju sopstvenog sistema za dodelu subvencija. Novi vid podrške biće avansno isplaćen poljoprivrednicima koji budu ispunili kriterijume. Maksimalni iznos koji može jedno gazdinstvo da dobije bespovratno je 25.000 evra dok će firme moći da računaju i na 200.000 evra. Za ove namene Ministarstvo poljoprivrede će do kraja godine isplatiti 20 miliona evra i to kroz tri javna poziva do kraja godine. Ono što je dodatni kvalitet ovog projekta je to što će gazdinstva pored bespovratnih sredstava imati i kreditnu podršku uz minimalno sopstveno učešće. Na ovaj način biće postignut i dodatni vid kontrole jer će sredstva biti dostupna samo za one čija ideja ima perspektivu u daljem razvoju što će procenjivati u resornom Ministarstvu ali i u bankama koje će odobravati kredite. 

Prvi poziv je upravo objavljen dok  će naredna dva biti u julu i oktobru. Kako je ranije najavio ministar Branislav Nedimović sredstva će biti plasirana kroz šemu 50-40-10 odnosno korisnici će moći da dobiju bespovratna sredstva u iznosu do 50% od ukupne vrednosti investicije dok će 40 % finansirati iz kredita kod banaka koje su učesnice projekta a svega 10% sopstvenog novca proizvođači će dati u startu kao sopstveno učešće. Ono što je dodatna pogodnost ovog vida podsticaja je to što poljoprivrednik sav novac dobija unapred, odnosno pre početka same investicije i nema nikavu prepreku za dalje ulaganje već će novac trošiti po unapred odobrenom projektu. Ovaj novi način podrške u poljoprivredi pružaće mogućnost poljoprivrednim proizvođačima i mikro, malim i srednjim preduzećima za razvoj ali prema uslovima koji se predstavljaju pred njih. Značajna pažnja biće posvećena primeni novih tehnologija i održivom pristupu ka životnoj sredini. 

Među prioritenim korisnicima su žene, mladi poljoprivredni proizvođači i oni koji rade u manje razvijenim odnosno siromašnim opštinama. Pored ovih grupa prednost će imati i oni proizvođači koji imaju komercijalni potencijal, ali još uvek mali kapacitet da se nadmeću za finansijske mere podrške razvoju poljoprivrede poput IPARD-a. 

Jedan zahtev može biti podržan sa najmanje 10.000 a maksimalno  25.000  evra kada je reč o poljoprivrednim gazdinstvima dok će mala i srednja preduzeća moći da računaju na 12.500 do 200.000 evra. U prvom pozivu biće podržani sektori voćarstva, vinogradarstva, povrtarstva i cvećarstva.

 „Projekat konkurentne poljoprivrede u Srbiji“ je zajednička inicijativa Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Svetske banke i trajaće 3 godine. Ukupna vrednost projekta će biti oko 38 miliona dolara.

Dokumenta:

Link za javni poziv možete pogledati ovde

SPISAK POSLOVNIH BANAKA KOJE SU ISKAZALE INTERESOVANJE ZA SARADNJU NA SPROVOĐENJU PROJEKTA KONKURENTNA POLJOPRIVREDA SRBIJE pogledati – ovde

Spisak konsultantskih kuća pogledati – ovde

bodovna-lista-mladi-2019-1